Насљеђивање кредитних обавеза

Када чујемо ријеч „насљедство“ прва асоцијација јесу новац, некретнине, накит и друге вриједности. Овдје заборављамо да оставинску масу након смрти оставиоца представљају и кредити, дуговања по кредитним картицама, прекорачења по трансакцијским рачунима и сличне новчане обвезе према повјериоцима.

Заоставштина умрлог лица прелази по сили закона на његове насљеднике у тренутку његове смрти.[1] Када оставилац у тренутку смрти остави дугове иза себе, повјериоци имају право на надокнаду потраживања.

Насљедник одговара за дугове оставиочеве до висине вриједности наслијеђене имовине, док насљедник који се одрекао насљеђа не одговара за дугове оставиочеве, а у случају кад има више насљедника они одговарају солидарно за дугове оставиочеве и то сваки до висине вриједности свог насљедног дијела, без обзира да ли је извршена диоба насљедства.[2]

С тога да би спријечили да у случују смрти оптеретите најмилије потребно је добро изабрати инструменте осигурања кредита који том тренутку могу да дјелују и нереални и безпотребни.

Свака банка сама одређују инструменетe за осигурање кредита, па се тако понуда додатних инструмената осигурања готовинских кредита разликује се од банке до банке. Данас најчешћи секундарни инструменти осигурања кредита су кредитно способан солидарни јамац, полиса животног осигурања, полиса осигурања отплате кредита, орочени новчани депозит и удјели у инвестицијским фондовима одређене пословне банке.

Код уговарања кредита често идемо за најјефтинијим инструментом осигурања не размишљајући о реалној цијени отплате кредита у случају да нам се нешто догоди.

Јамац (жирант) је свима нама најјефтиније осигурање кредита?.

По свему судећи најповољније осигурање кредита био би кредитно способан солидарни јамац. Код одабира јамца најчешће се одлучујемо за блиску особу од повјерења. У најгорем случају отплата кредита паст ће управо на јамчева леђа. Да ли је то сценарио који желимо, тј. да отеретимо најближе умјесто да их заштитимо.

Због тешког пронаска жиранатаи других разлога, данас банке нуде инстументе осигурања кредита које можемо и треба да искористимо.

Једна од таквих јесте и полиса осигурања живота којом се одређује свота на коју се осигурава „живот“ корисника кредита у случају наступа смрти, трајног инвалидитета и сл.

Полису живота у сврху осигурања кредита корисник може уговорити као ризико животно осигурање или као полису мјешовитога животног осигурања. Мјешовито животно осигурање осим осигурања има и штедну компоненту те представља осигурање за случај смрти и доживљења.

Посљедњих година банке су увеле праксу уговарања осигурања потраживања кредита. Ако клијент престане плаћати кредит, банка има право преостали износ кредита наплатити, тј. регресирати од осигурања. Уговарањем осигурања у случају наступа привремене потпуне неспособности за рад  и прекида радног односа могуће је додатно проширити понуду.

Приликом склапања уговора о осигурању  потребно је приступити озбиљно и савјесно. Квалитетно и прије свега вјеродостојно испуњен захтјев за склапањем полице гарантује исплату осигуране суме новца.

            Приликом закључења уговоре не треба лагати о здравственим проблемима (ни када је ријеч о ситницама као што су пушење цигарета, који килограм вишка, честе главобоље и сл.), занимању којим се бавите или хобијима у којима уживате.

Дакле, повјериоци, тј. банке, могу наплатити заостали дуг из преостале имовине покојника. Без обзира на то да ли је ријеч о аутомобилу, стану, кући, злату, умјетнинама, па чак и намјештају, банка има право располагати наведеном имовином све док не наплати потраживање.

Банка може наплатити своја потраживања на основу имовине која је остала иза покојног дужника само до висине преосталог дуга.  Приликом наплате потраживања банка може, али нема обвезу с насљедницима договорити отплату кредита. Међутим, ако иза покојника не остане имовина, повјериоци ће се покушати с насљедницима договорити отплату преосталих дуговања.

Потенцијални насљедници могу се на оставинској расправи одрећи насљедства и тада нису одговорни за дугове покојника. Тај ризик с којим је банка добро упозната приликом склапања уговора о кредиту ( готовинском, револвинг, контокорентном и сл.) уједно је и главни разлог увођења полице живота као инструмента осигурања кредита! Насљедник се може одрећи насљедства  изјавом даном на записник код суда или нотара, до тренутка доношења првостепене одлуке. Потребно је напоменути да се насљедник који је већ располагао дијелом заостале имовине не може одрећи насљедства. Једном дана изјава о одрицању од насљеђа неопозива је.

Не можете успјети у томе да наслиједите стан чију је куповину оставилац финанцирао из кредита банке, а да не прихватите отплату тог кредита.

У случају наступа пријевремене смрти корисника кредита долази до изражаја улога полисе осигурања, јер се средства из своте осигурања за случај смрти исплаћују вјеровнику.

Другим ријечима, приликом задуживања било које врсте, уговорите полису осигурања живота и тиме на најсигурнији начин заштитите своју имовину и своје ближње.

Након обраћања одређеног броја лица са наведеним проблемима, овдје је одрађен мали дио проблематике везане за кредите и обезбјеђење кредита, за сва додатна питања стојим Вам на располагању.

Тепић Станко, ма

---

[1] Члан 153 Закона о насљеђивању ("Службени гласник Републике Српске", број 01/09, 55/09, 91/16, 28/19 и 82/19). 

[2] Члан 163 Закона о насљеђивању.