четвртак, 03. децембар 2020.

Нотари у Републици Српској

 

Први нотари у БиХ почели су са радом маја 2007. године на територији ФБиХ, да бих у априлу 2008. године почели с радом нотари и на територији Републике Српске.

Нотари су у врло кратком времену оправдали сврху свога увођења: повећан је степен правне сигурноси и начело повјерења у нотаре и нотаријат сваким даном је све веће.

          Област нотаријата је широка, па самим тим и преобимна, па ће овдје бити изложено основно, с фокусом на избор нотара и послове нотара, с упутама гдје се могу наћи допуне.

За нотара може да буде изабрано лице које има положен нотарски испит. Полагање нотарског испита спроводи комисија од 5 чланова коју именује министарство правде РС. За полагање нотарског испита може да се пријави лице које има положен правосудни испит, најмање 5 година радног искуства у струци, и да је похађало припремни семинар за нотара. Испит се састоји из два дијела: писмени дио и усмени дио. Писмени испит састоји се од три испитна задатка који се раде до четири сата. У два од ових испитних задатака треба се провјерити да ли су кандидати у стању сачињавати нотарске исправе у сљедећим правним областима: облигационо и стварно право, породично и насљедно право, привредно право, извршни поступак. Писмени испит оцјењују 2 члана комисије независно један од другога, са оцјенама (од 5 до 10). Усмени дио испита полаже се у једном дану из Прописа о служби нотара и одбране писмених испитних задатака, до 60 дана након завршеног писменог дијела. Након завршенога усменога дијела формира се оцјена која се множи са резултатима писменога дијела и дјели са два. Након положеног успита Министарство издаје увјерење у року од  30 дана.

Испит се може поновити највише два пута.

На приједлог министра, Влада Републике Српске одређује број потребних нотара, као и њихово службено сједиште, уз прибављање мишљења Нотарске коморе. Број нотара одређује се према броју становника који живе на подручју Републике Српске, узимајући у обзир и годишњи број исправа које се нотарски обраде, при чему се по правилу на 20.000 становника отвара једно нотарско мјесто.

 

За нотара може бити изабрано лице, које испуњава услове:

  1. да је држављанин Босне и Херцеговине,
  2. да има пословну способност и испуњава опште здравствене услове,
  3. да је дипломирало на правном факултету у Босни и Херцеговини или прије 06.04.1992. године на правном факултету у бившој Југославији. Уколико је диплома стечена на правном факултету у некој другој држави, овај услов се стиче након нострификације дипломе од надлежног органа,
  4. да је положило правосудни испит у Босни и Херцеговини или прије 06.04.1992. године у бившој Југославији. Уколико је правосудни испит положен у некој другој држави, овај услов се стиче након признавања тог испита од стране министарства,

да није осуђивано на казну затвора за кривична дјела против човјечности и међународног права, против службене или друге дужности или за друго кривично дјело извршено с умишљајем, које у вријеме именовања још није брисано из казнене евиденције коју води надлежни орган и

  1. да није смијењен са дужности од стране надлежних органа због злоупотребе службеног положаја и овлаштења или несавјесног рада у служби.
  2. да има положен нотарски испит.

Избор нотара врши се конкурсом којег организује и проводи министарство. Рјешење о избору за нотара доноси министар, на приједлог Комисије. Против рјешења о избору нотара може се у року од осам дана након пријема  рјешења, односно обавјештења, уложити приговор министру. Након што је рјешење о избору нотара постало коначно, именовање нотара врши министар тако што му уручује повељу о именовању.

Прије уручења повеље о именовању, нотар даје свечану изјаву пред министром која гласи: “Заклињем се да ћу службу нотара обављати тако што ћу штитити Устав и закон и да ћу службу обављати непристрасно, савјесно, независно и чувајући пословну тајну”.

Надлежности нотара

 

Нотар је надлежан да предузима: 1. нотарску обраду исправа, 2. издаје потврде и 3. да овјерава потписе, рукознаке и преписе.

Нотарска обрада исправе значи да је исправа у цјелости сачињена од стране нотара, у складу са ЗОН и тиме доказује у исправи записане изјаве, које су странке дале пред нотаром и које су оне својим потписом одобриле.

Овјера и издавање потврда значи да је исправа сачињена у складу са ЗОН. То су исправе које сачињава нотар, а које нису нотарски обрађене исправе, имају карактер јавне исправе, али немају извршни карактер.

          Правни послови за које је обавезна нотарска обрада:

  1. правни послови о регулисању имовинских односа између брачних супружника, као и између лица која живе у ванбрачној животној заједници,
  2. располагања имовином малољетних и пословно неспособних лица,
  3. правни послови којима се обећава нека чинидба као поклон с тим што се недостатак нотарске форме у овом случају надомјешта извршењем обећане чинидбе,
  4. правне послове, чији је предмет пренос или стицање власништва или других стварних права на некретнинама,
  5. оснивачка акта привредних друштава.

Ако ови правни послови нису сачињени у форми нотарски обрађене исправе, ништави су.

Питања као што су престанак рада, нотарског помоћника, замјеника нотара, права и дужности нотара, накнада штете, одговорност нотара, Нотарска комора, нотарске исправе, правила о пуступку и начину пословања,  као и друга питања од значаја за нотара рад можете преузети овдје :

Пише: Тепић Станко, магистар права

петак, 08. мај 2020.

Насљеђивање кредитних обавеза


Када чујемо ријеч „насљедство“ прва асоцијација јесу новац, некретнине, накит и друге вриједности. Овдје заборављамо да оставинску масу након смрти оставиоца представљају и кредити, дуговања по кредитним картицама, прекорачења по трансакцијским рачунима и сличне новчане обвезе према повјериоцима.
Заоставштина умрлог лица прелази по сили закона на његове насљеднике у тренутку његове смрти.[1] Када оставилац у тренутку смрти остави дугове иза себе, повјериоци имају право на надокнаду потраживања.
Насљедник одговара за дугове оставиочеве до висине вриједности наслијеђене имовине, док насљедник који се одрекао насљеђа не одговара за дугове оставиочеве, а у случају кад има више насљедника они одговарају солидарно за дугове оставиочеве и то сваки до висине вриједности свог насљедног дијела, без обзира да ли је извршена диоба насљедства.[2]
С тога да би спријечили да у случују смрти оптеретите најмилије потребно је добро изабрати инструменте осигурања кредита који том тренутку могу да дјелују и нереални и безпотребни.
Свака банка сама одређују инструменетe за осигурање кредита, па се тако понуда додатних инструмената осигурања готовинских кредита разликује се од банке до банке. Данас најчешћи секундарни инструменти осигурања кредита су кредитно способан солидарни јамац, полиса животног осигурања, полиса осигурања отплате кредита, орочени новчани депозит и удјели у инвестицијским фондовима одређене пословне банке.
Код уговарања кредита често идемо за најјефтинијим инструментом осигурања не размишљајући о реалној цијени отплате кредита у случају да нам се нешто догоди.
Јамац (жирант) је свима нама најјефтиније осигурање кредита?.
По свему судећи најповољније осигурање кредита био би кредитно способан солидарни јамац. Код одабира јамца најчешће се одлучујемо за блиску особу од повјерења. У најгорем случају отплата кредита паст ће управо на јамчева леђа. Да ли је то сценарио који желимо, тј. да отеретимо најближе умјесто да их заштитимо.
Због тешког пронаска жиранатаи других разлога, данас банке нуде инстументе осигурања кредита које можемо и треба да искористимо.
Једна од таквих јесте и полиса осигурања живота којом се одређује свота на коју се осигурава „живот“ корисника кредита у случају наступа смрти, трајног инвалидитета и сл.
Полису живота у сврху осигурања кредита корисник може уговорити као ризико животно осигурање или као полису мјешовитога животног осигурања. Мјешовито животно осигурање осим осигурања има и штедну компоненту те представља осигурање за случај смрти и доживљења.
Посљедњих година банке су увеле праксу уговарања осигурања потраживања кредита. Ако клијент престане плаћати кредит, банка има право преостали износ кредита наплатити, тј. регресирати од осигурања. Уговарањем осигурања у случају наступа привремене потпуне неспособности за рад  и прекида радног односа могуће је додатно проширити понуду.
Приликом склапања уговора о осигурању  потребно је приступити озбиљно и савјесно. Квалитетно и прије свега вјеродостојно испуњен захтјев за склапањем полице гарантује исплату осигуране суме новца.
            Приликом закључења уговоре не треба лагати о здравственим проблемима (ни када је ријеч о ситницама као што су пушење цигарета, који килограм вишка, честе главобоље и сл.), занимању којим се бавите или хобијима у којима уживате.
Дакле, повјериоци, тј. банке, могу наплатити заостали дуг из преостале имовине покојника. Без обзира на то да ли је ријеч о аутомобилу, стану, кући, злату, умјетнинама, па чак и намјештају, банка има право располагати наведеном имовином све док не наплати потраживање.
Банка може наплатити своја потраживања на основу имовине која је остала иза покојног дужника само до висине преосталог дуга.  Приликом наплате потраживања банка може, али нема обвезу с насљедницима договорити отплату кредита. Међутим, ако иза покојника не остане имовина, повјериоци ће се покушати с насљедницима договорити отплату преосталих дуговања.
Потенцијални насљедници могу се на оставинској расправи одрећи насљедства и тада нису одговорни за дугове покојника. Тај ризик с којим је банка добро упозната приликом склапања уговора о кредиту ( готовинском, револвинг, контокорентном и сл.) уједно је и главни разлог увођења полице живота као инструмента осигурања кредита! Насљедник се може одрећи насљедства  изјавом даном на записник код суда или нотара, до тренутка доношења првостепене одлуке. Потребно је напоменути да се насљедник који је већ располагао дијелом заостале имовине не може одрећи насљедства. Једном дана изјава о одрицању од насљеђа неопозива је.
Не можете успјети у томе да наслиједите стан чију је куповину оставилац финанцирао из кредита банке, а да не прихватите отплату тог кредита.
У случају наступа пријевремене смрти корисника кредита долази до изражаја улога полисе осигурања, јер се средства из своте осигурања за случај смрти исплаћују вјеровнику.
Другим ријечима, приликом задуживања било које врсте, уговорите полису осигурања живота и тиме на најсигурнији начин заштитите своју имовину и своје ближње.
Након обраћања одређеног броја лица са наведеним проблемима, овдје је одрађен мали дио проблематике везане за кредите и обезбјеђење кредита, за сва додатна питања стојим Вам на располагању.

Тепић Станко, ма






[1] Члан 153 Закона о насљеђивању ("Службени гласник Републике Српске", број 01/09, 55/09, 91/16, 28/19 и 82/19). 
[2] Члан 163 Закона о насљеђивању.


Нотари у Републици Српској

  Први нотари у БиХ почели су са радом маја 2007. године на територији ФБиХ, да бих у априлу 2008. године почели с радом нотари и на т...