понедељак, 3. јун 2019.

Право радника на годишњи одмор


Закон о раду[1] експлицитно прописује право радника на годишњи одмор. Законом  је прописано  да радник који први пут заснива радни однос или има прекид радног односа дужи од  30 радних дана,  стиче право на коришћење годишњег одмора послије шест мјесеци непрекидног рада код послодавца.[2] До навршених шест мјесеци рада, радник остварује по један дан одмора за сваки мјесец проведен на раду, као и у случају ако у календарској години није стекао право на годишњи одмор због прекида.[3]
Закон о раду је усклађен са европским повељама које радницима осигуравају најмање четири седмице плаћеног годишњег одмора, с тим да су дани годишњег одмора изражени у радним данима (20 радних дана) ради практичније примјене.
Радник који ради код послодавца дуже од шест мјесеци, оставрује почетно право на годишњи одмор у трајању од 20 радних дана.[4] Број дана годишњег одмора увећава се за један дан након четири године раднога стажа. Увећање годишњег одмора могуће је и по другим основама у складу са колективним уговором.[5]
У годишњи одмор не урачунава се  одсуствовање с рада по другим основама, када се коришћење годишњег прекида[6], као и за вријеме празника, привремене спријечености и одуства са рада уз накнаду плате.[7]
Радник у правилу користи користи годишњи одмор без прекида, али исти уз сагласност послодавца може користити у дијеловима.[8] Да би радник годишњи одмор користио у дијеловима први дио годишњег у трајању од двије радне седмице мора искористити у току календарске године, а други најкасније до 30. јуна наредне календарске године.[9]
У случају преласка радника код другог послодавца радник користи годишњи одмор код послодавца код којег је стекао право, прије преласка и то прије престанка радног односа.[10]

Да ли се субота може рачунати у радни дан приликом одређивања годишњег одмора ако је радно вријеме распоређено на 5 дана у седмици (од понедјељка до петка), односно да ли се правилником може предвидјети да се субота рачуна у годишњи одмор?
Ако је радно вријеме распоређено на пет радних дана, субота се не може рачунати у радни дан приликом одређивања годишњег одмора нити се то може прописати правилником о раду, јер је неповољније за радника, и супротно је  члану 10 Закона  о раду, који прописује да се колективним уговором, правилником о раду или уговором о раду не могу утврдити неповољнија права од права утврђених овим законом и члану 83, ст. 1 Закона о раду.

До којег се датума мора искористити годишњи одмор из претходне године?
Годишњи одмор се мора искористити до 30. јуна, уколико  је радник у претходној години искористио први дио у  у трајању од двије радне седмице у току календарске године.

Rezultat slika za pravo na godišnji
Да ли се могуће одрећи права на годишњи одмор?
Законом о раду уређено је право на годишњи одмор и тог се права радник не може одрећи.[11] Право на годишњи одмор раднику се не може ускратити нити му се извршити исплата накнаде. Ако не омогућимо раднику најкраћи годишњи одмор или склопимо споразум о одрицању од права на годишњи одмор, односно исплатимо раднику накнаду, то представља најтежи прекршај послодавца. Из наведеног произилази да радника, чак и против његове воље, послодавац мора послати на годишњи одмор.

Накнада за вријеме коришћења годишњег одмора?
Радник за вријеме коришћења годишњег одмора има право на накнаду плате, у висини пуне плате као да је за то вријеме био на раду, као и право на регрес у складу са законом и колектвним уговором.[12]

Право на годишњи одмор је наизглед једноставно и лако оствариво право из радног односа, али и право које прати врло честе промјене на релацији запосленик – послодавац. Међутим, колико год постојале споменуте баријере, сваком запосленику на основу његовог радног односа припада право на годишњи одмор и дужан је да га искористи!

Пише: Тепић Станко, дипл. правник

(CC BY-NC-ND)



[1]Службени гласник Републике Српске“ бр. 01/16 и 66/18.
[2] Члан 79, ст. 2 Закона о раду.
[3] Члан 81 Закона о раду.
[4] Члан 80, ст. 1 Закона о раду.
[5] Члан 80, ст. 2 Закона о раду.
[6] Члан 82, ст. 1 Закона о раду.
[7] Члан 83, ст. 3 Закона о раду.
[8] Члан 84, ст. 1 Закона о раду.
[9] Члан 84, ст. 2 Закона о раду.
[10] Члан 88,  ст. 1 Закона о раду.
[11] Члан 79, ст. 4 Закона о раду.
[12] Члан 87, Закона о раду.

Нема коментара:

Постави коментар

Нотари у Републици Српској

  Први нотари у БиХ почели су са радом маја 2007. године на територији ФБиХ, да бих у априлу 2008. године почели с радом нотари и на т...